Uvodna reč i prvi kontakt sa sakupljačkom ishranom

Uvodna reč

"Od panja do stola" je blog za ljude koji vole eksperimente u kuhinji, koji su skloni promenama u ishrani i u odnosu prema hrani kao našem pokretaču, energiji za dnevne aktivnosti, ali i ono od čega se gradimo, onoga što naše ćelije koriste da bi se razmnožavale i umirale - baš kao i ljudi - da bi živele, a sa njima i mi.

Mi smo godinama vegeterijanci, moj dragi i ja, a povremeno i vegani, nismo ideološki određeni, nego jedemo kako nam godi i kako smo u prilici, ali veoma često smo vegani, jeftinije je i odgovara nam više, meni pogotovu jer imam stanje kože kome više godi biljna prehrana. Smatram da svako treba da se hrani onako kako mu odgovara i kako želi, a ako mislite da ću vam ispirati mozak veganstvom na pogrešnom ste blogu, mene ne zanima kako se vi hranite, ja volim kako se ja hranim i želim to da podelim sa onima koji su istomišljenici, a oni kojima se ovo ne sviđa, slobodni su da napuste ovaj elektronski prostor. Hvala na pažnji!

Zanimljivo je to kako čovek kada jednom postavi sebi pitanje, pitanja nastavljaju da se postavljaju nakon svakog odgovora i dolazimo do toga više ništa nije sveto i nedodirljivo i svaki kamen će biti izvrnut, videće se šta ima ispod površine. Samo treba krenuti od pitanja. I što se više saznaje, uviđamo koliko toga mi ne znamo i sve više novih pitanja se postavlja.

Viola spp.

Tako smo mi ovog proleća postavili sebi pitanje: šta još može da se koristi u prehrani - kopriva iz šume, ljubičica sa travnjaka u dvorištu? Može, da. Proleće smo započeli salatama od lista maslačka i ljubičice, supama i čajem od koprive, žvakanjem bagrema tokom šetnje u šumi, branjem ringlova, divljih šljiva, kupina, jagoda i dudinja, leto nastavili sa čajem od cveta zove, lipe, hajdučke trave ubranih u šumi, rakijama sa žalfijom i kantarionom, sad na jesen sakupljamo drenjine i šipak za rakiju i čaj, divlje dunje, a planiramo i kestenje i žir, i sve to koristimo kao dodatke u našoj prehrani.

Rakija sa rastvorom od kantariona kod prijatela u Istri ( lat. Hypericum perforatum).

Ništa slađe od dudinja pravo s grane, naravno to ima svoju cenu - ruke umrljane njihovim sokom. :)

Fragaria vesca

Mi koji smo vegeterijanci pre ili kasnije dođemo u situaciju da moramo da vodimo računa o unosu proteina, jer je život ljudskog bića izbalansiran tako da su mu neophodni za funkcionisanje. Manjak proteina dovodi do anksioznosti, nemira, depresije, smanjenog imuniteta, umora, slabog apetita, ubrzanog rada srca, sporijeg izbacivanja vode iz organizma, čestih glavobolja i povremene vrtoglavice. Opšta regenerativnost organizma je umanjena.

Lisnato povrće, mahunarke, sveže voće mogu da pomognu, ali šta kada unešene količine nisu dovoljne? Ili kada vam dosadi uvek jedna ista hrana? Opet pasulj, opet blitva, opet ovo, opet ono... Umesto korišćenja samo pasulja i graška, u ishranu može i treba uključiti i sočivo, leblebiju, ali okrenuti se i drugim stvarima kao što su npr. gljive i to pre svega divlje gljive, koje su u većini slučajeva izvrsni izvori proteina u ishrani za vegeterijance i vegane.

Mi smo imali sreću da upoznamo drugare koji se gljivarenjem bave oko 3 godine, a učili su od žene koja je u gljivarenju preko 20 godina. Oni su nas ove godine od proleća polako, ali sigurno uveli u svet gljiva, jer ništa nije lepše od šetnje po šumi, dok te na kraju dana potencijalno čeka najslasniji zalogaj. Mi volimo dobar zalogaj i kapljicu, ljudi smo i ništa ljudsko nam nije strano, tako ni gurmanski obroci i vatrena voda, ali u svemu treba imati mere i ne preterivati, jer ako se preteruje dolazi do disbalansa u organizmu, koji vodi u neku novu promenu, najčešće na gore. Ali o tome drugom prilikom...

Naš ulazak u svet gljiva je bio u maju ove godine, a prvi ulov je bio ni manje ni više tzv. šumsko pile odnosno Laetiporus sulphureus.

Laetiporus sulphureus

Upravo ovo na slici iznad smo mi ulovili, oko 2 kg (nemamo vagu, pa su mere odokativne) gljive koja ima ukus i teksturu pilećeg belog mesa (bez karakterističnog smrada "koncetratskih pilića") i to bez krvi i klanja, bez trunke mučenja sebe i nekog nedužnog bića.

Kada je takav početak nekog novog iskustva, moždano kolo poveže ukus gljiva, uzbuđenje potrage i šetnju u šumi punoj svežeg vazduha u sinergiju vrhunskih doživljaja, a ti, tražeći zadovoljenje tog nagona, ubacuješ gljivarenje visoko na listu prioriteta iskustava i, hteo ti to ili ne, osuđen si da nastaviš sa njim. TO se i nama desilo. Ali nije samo jedno pile krivo za to, ah, ne! ulov tih dana je bio obilat i veoma ukusan, sa prvoklasnim gljivama.

Boletus edulis

Na ivici proplanka u šumi drugar je video iz daljine vrganj koji je bio prilično nedostupan, jer proplanak nije na ravnom, nego je na visini većoj za oko dva metra od nas. Rekao mi je jednom prilikom kasnije, dok je preskakao ogradu usamljene vikendice u čijem je dvorištu spazio neku vrstu vrganjevke - "Ja ću glavu izgubiti zbog gljiva!". Eto koliko je jako to moždano kolo kod njega. Ali, ne zamerimo mu, on je gljivarenjem počeo da se bavi 2014. koja je bila katastrofalna za sve osim za gljivarenje. Obilati ulovi bili su te godine zbog poplava i obilnih kiša tog proleća. Uspeo je da se popne i tada je video, osim iz daljine prepoznatih vrganja, da su ispod lišća Cantharellus cibarius ili u narodu poznate kao lisičarke.

Cantharellus cibarius

Ako nisu našli 3 kg lisičarki, nisu nijednu! 

grupno čišćenje ulova; Cantharellus cibarius

foto: Vojkan Milošev

Čišćenje treba uraditi u šumi, pre svega da bi delovi gljive ostali u blizini micelijuma, a i zemlja koja ostane na gljivama se namnoži sa većom količinom gljiva, pa na kraju zemlja u platnenoj vreći, cegeru ili korpi donosi i veću težinu za nošenje, a i, needless to say, prljavo je tako. Gljive su veliki upijači svega što se nalazi oko njih; jedna od njihovih uloga u prirodi je i pomaganje pri raspadanju i prečišćavanje okoline, pa se zato ne peru vodom, jer je upijaju. Kada se stigne kući iz lova, treba detaljnije očistiti gljive, ali suvim čišćenjem četkicama i eventualno nožem iseći, ako je nešto propušteno da se očisti u šumi.

Nakon čišćenja, ručali smo rižoto sa šumskim piletom - naseckali smo na kockice i skuvali šumsko pile, propržili smo crni luk, skuvano pile dodali luku, začinili solju i biberom i na kraju dodali kuvani pirinač...  voilà!

Risotto al Fungipollo
(moj naziv ovog jela)

Ovo je ono što je ostalo od njega nakon ručka.

Imali smo sreću tih dana da smo dobili na poklon Banatski rizling star 23 godine,

kog smo iskapili uz ručak, a da li je bilo salate - ne sećam se.

Ostala otkrića  prvog gljivarenja:

Phallus impudicus, nejestiva gljiva, vrlo oštrog mirisa.

Auricularia auricula-judae ili Judino uvo,
jestiva i lekovita gljiva.

Coriolus versicolor ili kod nas poznat kao Ćuranov rep,
lekovita gljiva, konzumacija u obliku čaja

Kod nas poznata kao Sunčanica ali to podrazumeva vrlo široko polje, jer ih ima više vrsta, a ova je Macrolepiota procera najverovatnije, jestiva, ali stariji primerak.

Amanita pantherina najverovatnije, otrovna, stariji primerak;

foto:Vojkan Milošev

foto:Vojkan Milošev

Naši Druidi Kejti i Vlada na Guduričkom vrhu